Muzej u tajnoj bazi: Pet najzanimljivijih bunkera u Rusiji

18.07.2020. god.

Podmornička baza, tajni arhiv Ministarstva spoljnih poslova i Staljinova lična skloništa... Ovi bunkeri nekada su čuvani u najstrožoj tajnosti, tako da čak ni ljudi koji su živeli u njihovoj blizini decenijama o tome ništa nisu znali.

1. Staljinov bunker u Samari

Vladimir Smirnov/TASS

Izgradnja bunkera za koji je javnost saznala tek 1990. godine počela je na jesen 1941. za vreme Drugog svetskog rata. Ovaj tajni objekat, koji se nalazi ispod današnje Akademije kulture i umetnosti, a tadašnjeg Oblasnog komiteta KPSS, bio je namenjen pre svega za Staljinovu evakuaciju u slučaju krajnje nužde ili, kako se navodilo u odluci državnog komiteta odbrane, „u zavisnosti od okolnosti“.

Na izgradnji bunkera radilo je 2900 radnika i oko 800 inženjera. Svako od njih potpisao je garanciju da do kraja života neće saopštiti informaciju o državnoj tajni. Zato ljudi koji su živeli u okolini nisu ni slutili šta se noću gradi iza ograde. Graditelji su radili u dve smene, mnogi su i spavali tu, u podzemnim prostorijama bunkera. Ne zna se tačno kada je bunker završen. Jedni tvrde da je predat na korišćenje tek u januaru 1943. godine, dok drugi kažu da je završen već do kraja 1941.

Takođe se ne zna da li je Staljin ikada boravio u bunkeru. U svakom slučaju, njegove dimenzije su impresivne. Dubok je 37 metara (visina 11-spratnice), a samo u sali za zasedanja moglo je da se smesti do 115 osoba.

Danas ga obilaze turisti, koji mogu da vide i podzemno stepenište i Staljinov lični kabinet.

2. Objekat 825 hidrotehničke namene (GTS) na Krimu

Stanislav Krasilьnikov/TASS

Nakon što su 1953. godine na Hirošimu i Nagasaki bačene atomske bombe, u Balaklavskom zalivu počela je izgradnja skloništa za podmornice. Baza je završena tek osam godina kasnije, 1961. godine, ali rezultat je bio impozantan. Tu je od nuklearnog napada moglo da se skloni devet malih ili sedam srednjih podmornica, kao i oko hiljadu ljudi.

Dugi niz godina objekat je služio kao baza za popravku i održavanje podmornica. One su noću ulazile u zaklon, a ujutro polazile na dežurstvo sa novim rezervama goriva, kiseonika i municije. Javnost je za ovo mesto saznala tek 1994. godine, kada je Krim još bio u sastavu Ukrajine. Tada su lokalni kriminalci opljačkali objekat. Početkom 2000-ih u tajnoj bazi je otvoren muzej i turisti su dobili priliku da se prošetaju lavirintima građevine i pogledaju postavke o njenoj istoriji.

3. Bunker 703 Ministarstva spoljnih poslova SSSR-a u Moskvi

Petr.efimenko (CC BY-SA 4.0)

Jedan od objekata Ministarstva spoljnih poslova koji je najstrože držan u tajnosti tek 2008. godine je prestao da bude državna tajna. Spolja izgleda kao obična siva kućica u moskovskim uličicama, sa obližnjim obdaništem i crkvom. Krajem 40-ih iznad mesta gde je kasnije napravljen bunker, gradila se kružna linija metroa i sve je bilo ograđeno. Kada je metro završen, pod zemljom su ostali tehnički tuneli. Na njihovoj osnovi je podignut bunker, završen 1961. godine.

Tu je smešten glavni specijalni arhiv Ministarstva spoljnih poslova. Decenijama su se na policama u bunkeru čuvale kopije dokumenata i ugovora. Izlaz za evakuaciju vodio je pravo u metro.

2005. godine u bunker je počela da prodire voda, jer dugo nije bio renoviran. Ministarstvo spoljnih poslova je evakuisalo dokumente i planiralo da građevinu rekonstruiše. Međutim, shvatili su da im više nije potrebna. 2018. godine predali su je organizaciji veterana, koja je u njemu napravila prvi muzej vojnih utvrđenja u zemlji. Njegovi glavni eksponati su makete odbrambenih objekata i dokumenta posvećena izgradnji prvih sovjetskih bunkera.

4. Bunker 42

Legion Media

Rad na projektu komandnog punkta vazduhoplovnog štaba u slučaju nuklearnog bombardovanja u Taganskom rejonu Moskve počeo je još 1947. godine po Staljinovom naređenju. Objekat je bio završen tek 1956. godine, posle Staljinove smrti, i imao je kolosalne razmere. Bio je to vertikalni bunker dubok 18 spratova sa prostorijama površine 7 hiljada kvadratnih metara.

Bunker je korišćen u predviđene svrhe sve do 1986. godine. Sa ovog mesta vojno rukovodstvo je komandovalo bombarderima koji nose nuklearno naoružanje. 2006. godine na mestu bunkera su otvoreni muzej i restoran. Danas u nekada krajnje skrivenom objektu deca i odrasli mogu da pogledaju simulaciju eksplozije nuklearne bombe, ispaljivanja nuklearne rakete i da igraju tematske potrage.

5. Staljinovo sklonište u Moskvi

Boris Kavaškin/TASS

Bunker koji iznutra više liči na dvorac podignut je 30-ih godina 20. veka. Kako bi se maskirao ulaz u sklonište Vrhovnog Glavnokomandujućeg, planirano je da nad bunkerom bude podignut stadion sa 120 hiljada sedišta i Svesavezni fiskulturni kompleks.

Plan izgradnje stadiona nije ostvaren. Do 1939. godine završen je samo podzemni deo građevine, koji je postao Staljinov rezervni komandni punkt.

Komandni punkt čine sala za zasedanja sa kupolom, mali radni kabinet i trpezarija u gruzijskom stilu. Objekat je povezan sa Kremljom podzemnim tunelom dugim 17 kilometara. Sam Staljin je u bunkeru bio samo dva puta: kada je obišao objekat 1941. godine i krajem novembra-početkom decembra iste godine, tada već kako bi radio sa zaštićenog mesta.

Viktorija Rjabikova, Russia beyond

Izvor
Tanjug
foto: Muzej "Bunker-703" MSP SSSR / Russia beyond/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
muzej
zanimljivosti

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kako je SS brigada prešla na stranu sovjetskih partizana

Sovjetska vlast nije znala kako da posle rata postupi sa kaznenom SS brigadom „Družina“ koja je prešla na njenu stranu. Taj problem se neočekivano rešio sam od sebe

Šesti lovački puk i vazdušna bitka nad Beogradom 6. aprila 1941: Ikarovo bratstvo

„Gledao sam kako sa malih poljskih aerodroma, na kojima su bili dislocirani u Sremu, poleću osamljeni jugoslovenski lovci, hrabro nasrću na ogromne bombarderske formacije i u plamenu se survavaju...

Gedžeti koji olakšavaju svakodnevnicu

Mnogobrojne obaveze, kao što je posao, briga o porodici, održavanje prijateljstava većini osoba oduzimaju mnogo vremena, pa oni često trebaju pomoć. Zato su tu sitnice, kao što su gedžeti...

Kako je sovjetska vojska okončala opsadu Lenjingrada?

Crvena armija je više od dve godine pokušavala da potisne neprijatelja dalje od grada. To je postalo moguće tek nakon pobede u Kurskoj bici i definitivne promene toka rata. ...